Anđa, Dule i ja... - Racconti Erotici

Anđa, Dule i ja...

... zavrti. Dule je neprestano sipao piće, a meni se već mutilo u glavi. Pitala sam se kako on toliko može da izdrži toliko alkohola. Dule zapovedi:

- Sad nešto korisno da uradiš. Da izađeš po drva. Jeste kasno proleće, ali večeri su hladne, moraćemo malo da podložimo večeras. Taman da prošetaš tridesetak metara do šupe u kojoj su drva. Lepo, nogu pred nogu, da vrckaš kao manekenka.

- Ne smem Dule, daleko je to... Nikad nisam bila napolju ovako sređena. - uplašila sam se malo, ali Dule me je ohrabrio.

- Ajde, ajde... Pređi malo kilometražu, mora Mila da provežba malo mešanje dok hoda. Znaš ti to...

Stajala sam malo pred vratima, pre nego što sam ih otvorila i usudila se da krenem napošlje prema sušari za drva. Bilo mi je lakše što je sumrak pa se ne vidi dobro "šta sam", a vetrić je prijatno talasao i podizao suknju pa sam se osećala pomalo seksi. Pomogao je i onaj alkohol koji je Dule sipao, pa nisam osećala strah. Nije bilo 30, bilo je preko 50 metara betonske staze. Dobro, bar mi se štikle neće zabadati u zemlju. Krenula sam, prešla desetak metara, osećaj je bio baš lep i počela sam baš jako da vrckam i mešam dok hodam. Ali iznenada se začuo glas sa kapije.

---------------------------------------------------

- Alo snajka, jel gos'n Dule kod kuće.

Skamenila sam se od straha. Stala kao ukopana. Onda sam se setila Anđinih reči "u sumraku, niko ne bi primetio". Okrenula sam s osmehom na licu i pokazala prstom ka vikendici. Nisam smela da upotrebim glas. Dva ...

... muškarca su prošla ka vratima vikendice i uz glasno lupanje, viku i zagrljaje ušli su unutra. Kod Duleta. Nisam znala šta sad ja da radim. Drva sam donela i ostavila na tremu. Nisam smela da ih unesem. Nisam smela ni da uđem. Unutra su nešto pričali, ali nisam mogla da razumem mnogo, samo povremeno po neku Duletovu reč: to je komšinica iz zgrade, spremamo ormare, malo da se sredi vikendica... I ponešto što su govorile komšije: ih, a sredila se kao da hoće da bude "sređena", ti si to Dule i doveo da "središ"... Pa opet Dule: sutra se vidimo, da bacimo nešto na roštilj... Pa komšije: dobro Dule, slobodno ti to baci na roštilj večeras, a za sutra ćemo da vidimo... Pa glasan smeh...

Kad su izlazili, okrenula sam se leđima i pravila se da slažem drva. Sagnula sam se i naguzila. Ako im skrenem pažnju na dupe, možda i ne primete. Prekinuo me Dule:

- Mila, mahni ljudima, idu oni sad. - Okrenula sam se i mahnula uz osmeh. Lice mi je bilo u senci i nadala sam se da ništa nisu primetili. Mahnuli su i oni i uz pozdrav "Vidimo se sutra", izašli sa placa. Dule uđe, ponovo se zavali u fotelju i pozva me da sednem na ivicu fotelje. Zapalio je cigaretu, otpio piće, a onda progovori:

- Lepo si se sredila, lepo si hodala, lepo si ih pozdravila mahanjem. Lepo si se snašla. Bolja si nego što sam mislio. Digao mi se više puta na tebe. Jel' ti to smeta?

- Ne smeta mi. - odgovorila sam iskreno. - Možda sam to i želela. Da budem "pičić" kao što si rekao.

Sedeli smo tako, Dule zavaljen u ...