Anđa, Dule i ja... - Racconti Erotici

Anđa, Dule i ja...

... sipao, on odmah dosu d**gu. Bila mi je malo neprijatna i tišina koja je usledila, alkohol me malo otvori, pa progovorih:

- Anđelki to sve lepo stoji. Nema ništa lepše od lepe i ženstvene ženske garderobe, a gospođa Anđelka to ume da nosi. Meni je keva bila krojačica... Pošto sam bio jedino dete, terala me da ja probam haljine dok ona proverava i namešta. Da vidi kako suknja pada, kako se uvija dok hodam. I tako... Ima nešto u tome. Ja sam se prvo ljutio, onda me to malo omađijalo, posle sam jedva čekao da nešto novo probam. Lep je to osećaj.

- Znala sam ja da si ti fina dušica. Ovaj moj prdiguz bi to samo pobacao u plakar, a ti ćeš to fino da složiš, komad po komad. Ja ću da vas odvezem u petak predveče, ali moram da se vratim. Vi to lepo istovarite, složite i zabavite se za vikend, a u nedelju dolazim po vas. - veselo je dodala Anđelka.

Odmah se podigoh i pozdravih. Naravno da sam odmah i zažalio zbog svog "otvaranja". Šta mi je to trebalo, kao da oni moraju da znaju da volim žensku odeću? Ipak, vikend u Grockoj nisam otkazao i željno sam čekao petak, malo uplašen, a malo ushićen što ću biti tamo s brdom Anđelkine odeće koja je sigurno divna. Možda ću uspeti da ugrabim priliku da nešto probam, možda i da prošetam oko vikendice. Samo da me Dule ne vidi i počne da me ismeva. Jedva čekam petak.

---------------------------------------------------

U petak sam ceo dan bio kao na iglama. Jedva sam čekao da dođem s posla, istuširam se i obrijem. Ne idu najlonke i ...

... suknja na dlakave noge, a nikad se ne zna. Šteta da bar nešto ne probam, makar u kupatilu. Popeo sam se do Anđe i Duleta. Oni su već bili spremni, a predsoblje je bilo puno ogromnih crnih kesa. Svaka je bila uredno vezana i obeležena - veš, suknje, bluze, haljine... cipele... koji li su broj cipele? Odmah sam osetio veliko uzbuđenje i rešenost da nešto moram da probam. Moram i moram. Anđelka me odmah dočekala:

- Gde si do sada, već je kasno. Idemo, treba nam skoro sat do tamo, a ja moram i da se vratim. Nosite te vreće i trpajte u kola, ja silazim.

Morali smo dva puta da se vraćamo, a mene je količina odeće i čitanje ovih etiketa "šta je unutra" već uzbudilo toliko da pomalo prestajem da se kontrolišem. Kasno je proleće, a mene majica, pantalone i patike guše - mnogo bi mi lepše bilo u haljini i štiklicama. Toliko svega toga oko mene, pali me i samo zamišljanje.

- Sve to lepo izvadite, složite na police, ove lepše komade obesite da se ne gužvaju. Sve vam je lepo obeleženo, ne morate mnogo da razmišljate... - Anđelka nije prestajala da daje uputstva. - Ima desetak svečanih haljina i moja venčanica, to morate posebno pažljivo. Skupo je sve bilo, stvarno ne mogu to da pobacam.

Vikendica, ko vikendica, ima mali trem do ulaznih vrata, ali izgleda da je prostrana i lepo uređena. Sve je tu, i kuhinja i kupatilo, dnevni boravak i čak dve spavaće sobe. U jednoj je plakar u koji ćemo sve ovo složiti. Dule predlaže da ja spavam u toj sobi. Usput mi namiguje, a ja ne shvatam ...