Anđa, Dule i ja... - Racconti Erotici

Anđa, Dule i ja...

Duško i Anđela bili su sladak par koji se doselio pre godinu dana u našu zgradu. Oboje su bili u 40-tim, verovatno kasnijim 40-tim, ali su se dobro držali. Dule je već imao mali stomačić, ali ništa strašno. Verovatno pivski, ali ga je dobro nosio, a umeo je i da ga uvuče kad treba. Inače, nije bio mlohav, videlo se da je vežbao. Možda i sad ponekad provežba, kad ne sedi u fotelji i ispija naizmenično rakije i pivo.

Anđela je bila lepog lica, nekada verovatno rasna lepotica se malo popunila, ali ni to nije bilo neukusno. Posebna priča bila je to kako se oblači, a oblačila se baš kako ja volim. Uvek suknja ili haljina, uvek ča**** i bar male štiklice. Bili su u stanu iznad mene i priznajem da sam uvek zastao da je gledam kako se penje uz stepenice ili silazi kad sam naletao na nju.

Nismo se mnogo viđali, još manje se posećivali, pa me iznenadilo što su zastali dok sam otključavao stan:

- Miloše, šta misliš da svratiš danas na jednu kaficu i rakiju, treba mi za vikend neka mala pomoć, ako si raspoložen.

Klimnuo sam glavom, i dalje zbunjen. Na brzinu sam nešto pojeo, popeo se do njihovog stana i pokucao.

- Ajde, ajde... Počela već utakmica. Gledaš fudbal? Saće Anđela par piva da nam iznese.

- Ne gledam baš... priznao sam. - Malo mi je dosadno to.

- Nema veze, ja ću da gledam za obojicu. Nasmeja se Dule široko i doda - A kafu i rakuju? To valjda piješ?

Ne sačekavši odgovor sipao mi je i kafu i rakiju. Srknuo sam malo kafe i radoznalo ga pogledao. Čekao sam ...

... da počne s tim oko čega mu je potrebna pomoć. Anđela je donela i pivo. Shvatio je i počeo...

- Znaš Miloše, imamo ovde gomilu nekih ogromnih kesa. Uglavnom Anđeline stvari, garderoba... Malo se ona popunila, pa ne može više u to da uđe, a žao joj da pobaca. Ne znam šta će joj, ali eto... Ženska posla... A imamo neku vikendicu u Grockoj, pored Dunava. Napravio sam tamo neke plakare u koje bi to sve moglo da stane, ali ne mogu sam, treba mi pomoć oko toga. Pa eto, ako si slobodan za vikend i voljan da pomogneš. Bacićemo i nešto na roštilj, da nam bude zabavnije...

Nasmejao se široko i dodao: - Ko joj je kriv kad se ugojila.

Anđela ga preseče pogledom i ljutito progovori:

- Šta ću, godine čine svoje. A to je Miloše, prvoklasna garderoba, veruj mi. Suknje i haljine, široke, uske, svih dužina, raznih materijala... A dobra sam ti bila Dušane, kad sam mlađa bila. I mršavija...

- Nemoj tako Anđo, znaš kako kažu: bolje da ljulja nego da žulja... Cerekao se Dule.

- Ma da je bolje, češće bi ti mene... Uzvrati Anđelka. - A najviše mi je žao veša. Terao me Miloše da nosim one midere s halterima, one što su dole otvoreni. I to bez gaćica. Kaže, kad mu se prijebe da ne mora mnogo da se muči. Samo mi suknju zadigne i nabode me kad god mu je ćef.

- Ajde Anđo, ćuti malo, vidiš da je čoveku već nezgodno, ne mora on sve to da čuje.

Malo mi je bilo nezgodno, ali sam već razmišljao kako to lepo izgleda, to zadizanje suknje i Duletova akcija. Istresoh rakiju koju mi je Dule ...