Pomoc - Racconti Erotici

Pomoc

... moga rođenoga sina.

Završio je, stavio mokre papire u svoje krilo i obukao mi čiste gaćice. Pre nego ih je povukao do kraja, iskoristio je trenutak da još malo osmotri pičkicu iz koje je izašao 19 godina ranije.

Sin: “Eto. Gotovo! A sad idem… moram do toaleta.” – poljubio me je u obraz.

Mama: “Idi, slobodan si. I izvini što sam mislila da je ovo bio problem koji te je mučio… hvala na diskretnosti i što si reagovao tako zrelo.” – pohvalila sam ga ali naravno da me nije prevario posebno pošto je poneo i natopljene ubruse sa sobom.

3. MALA POMOĆ

Ceo sutrašnji dan je sinovo ponašanje ponovo bilo kao i pre onog incidenta kada me je video. Često me je obilazio, ćaskali smo, donosio mi je vode, hranio me. Smeškali smo se i družili ali sam ovaj put ja bila ta koja je bila nešto d**gačija.

Povremeno sam gledala ka njegovim preponama i guzi. Koristila sam svaki mogući trenutak kada mi priđe dovoljno blizu da ga poljubim što je njemu bilo malo čudno pa sam morala da smanjim doživljaje. Svrab sam i dalje osećala, ali ne onaj od gipsa na rukama, već onaj među nogama.

Kada sam to veče ostala sama u sobi, tužno sam gledala ka fioci u kojoj se krio moj dragi, tvrdi jebač. Svakakve perverzije su mi se motale po glavi i morala sam da reagujem.

Sin je taman došao da mi da lek i da mi poželi laku noć, i tada sam odlučila da ga zamolim za jednu malu, ali meni preko potrebnu uslugu.

Mama: “I? Kako provodiš veče?”

Sin: “Igram malo sony, klasika… Što pitaš?”

Mama: ...

... “Igraš igrice? Pa to i nije baš interesantno. Zar ne bi trebalo da radiš nešto… uzbudljivije?”

Sin: “Uzbudljivije? Nemam pojma na šta misliš.” – nije razumeo kuda je vodio taj razgovor.

Mama: “Pa mislim, veče je vreme za neke uzbudljivije stvari. Toplije, prisnije, intimnije… znaš na šta mislim, zar ne?” – nisam želela da mu dajem odgovore, samo sam ga navodila.

Sin: “Mama? Zbunjen sam. Kakav je ovo razgovor?”

Mama: “Ajde, sigurno imaš neke načine da se opustiš. Neka cura možda?”

Sin: “Da baš…”

Mama: “Pa dobro, ne mora cura… možeš i sam da se… zadovoljiš. Neki filmić možda? Mislim da sada znaš o čemu pričam.”

Sin: “Ahaa… sada razumem. Mislila si na… čekaj, otkud sad odjednom razgovaramo o tome?”

Pitanje mu je bilo na mestu pošto do tog trenutka nikada nismo imali takve ili slične razgovore. Bilo je krajnje vreme da se i to promeni.

Mama: “Pa video si moje gaćice juče, sećaš se?”

Sin: “Da. I? Kakve to veze ima sa bilo čim?”

Mama: “Jooj sine, pa valjda si razumeo zbog čega su bile onoliko mokre. Nisi valjda stvarno pomislio da sam se upiškila?”

Sin: “Mama, šta želiš uopšte da mi kažeš?”

Mama: “Želim da ti kažem da i ja imam potrebe za zadovoljstvom, isto kao i ti. A, isto kao i ti, ni ja nemam partnera. Jel ti je sada jasnije?”

Sve vreme našeg razgovora mi se činilo da mu je od početka sve bilo jasno ali mu prosto nije bilo prijatno da prizna. Bilo ga je sramota, što je razumljivo… jer, ako ćemo realno, ko još priča sa svojom majkom o tim ...