Pomoc - Racconti Erotici

Pomoc

... od sreće. Kakva divna osoba, duša od čoveka.

Mama: “Ne znam kada sam ti zadnji put rekla ali… volim te najviše na svetu.”

Sin: “Daaaj, ne moraš to da mi govoriš. Svaki sin bi učinio ovo za svoju majku.”

Znala sam da su za ovo njegovo ponašanje delom zaslužni i naši intimniji momenti proteklih dana ali mislim da je to samo bio ok**ač za nešto što je već postojalo duboko u nama. Filozofsko je to pitanje – odnos majke i sina. Društvo ga ne prihvata i često osuđuje… ali društvo je tokom istorije često bilo u zabludi.

Nisam ranije razmišljala o tome koliko je zapravo tanka ta linija između “platonske” – duševne ljubavi i one koja uključuje telesni – seksualni odnos, posebno seks propraćen nekim perverznim detaljima kao što je i****t.

Grižu savesti nisam osećala i možda je to do mene kao ličnosti, možda sam zaista bila malo “ćaknuta” ili “posađena na krivo”… ali osećala sam seksualnu privlačnost ka sinu, osećala sam je jako, isto toliko koliko sam i osećala ljubavnu vezu i privlačnost kakvu majka i treba da oseti.

Mama: “Hvala ti na svemu. Mada, moram ti reći da si baš izabrao nezgodan dan da preuzmeš odgovornost za mene.”

Sin: “Zašto? Pa realno ništa lakše… evo sve sam zapisao – antibiotik 2 dnevno, kompleks vitamina B jedna tableta, uveče već znam šta ide jer sam ti davao, krema za lice bla bla bla… za vitamin C ide limun sa cimetom. Sutra isto to plus vežbe 45 minuta, šetnja može 15ak minuta… presvlačenje – to je lako…” – samouvereno je čitao.

Mama: ...

... “Sve je to lepo ali danas je dan za pranje.”

Sin: “Uhhh baš je to teško, stavim deterdžent, omekšivač, uključim na 50 stepeni… prostrem… mama kažem ti, u dobrim si rukama.”

Mama: “Hahahaha… ma ne to pranje. Mislila sam na mene.”

Gledao je i isčitavao svoje beleške.

Sin: “Nema ništa o tome? Jesi sigurna da je to danas?”

Mama: “Sine ne postoji određen dan za to, svako jutro moram da se osvežim, to je pravilo. Hoćeš da se usmrdim od znoja?” – ućutao se. – “Šta je sad bilo? Jel se ti to meni predomišljaš?”

Sin: “Ne nego, moram da smislim kako ćemo. U kadu ne možeš… hmmm.” – stavio je prst na čelo.

Mama: “Hahaha… jao zlatan si. Moraću i to da te naučim. Pazi me sada dobro, veoma je jednostavno. Prostreš fino peškire, slobodno više njih da ne probije voda, uzmeš onaj mekani sunđer što visi u kupatilu, ruke i gips mi pokriješ specijalnim rukavicama koje su ti isto u kupatilu i prosto me mlakom vodom osvežiš, ništa specijalno.”

Kao neki mali smotani školarac, sin je sve zapisivao. Ja sam se zezala ali je njemu zapravo ovo sve mnogo značilo. Želeo je da pokaže da može sam da se stara o meni.

Sin: “….mlakaa vodaa… evo ga, zapisao. Dobro, sada lek i odmor pola sata pa ćemo te oprati.”

Mama: “Jedva čekam!”

Dok sam ja ležala i varila hranu, polako je počeo da priprema stvari koje sam mu rekla. Bio je vidno uzbuđen… baš kao i ja. Kada je sve pripremio došao je do mene i pomogao mi da ustanem iz kreveta. Zatim je sklonio posteljinu i prekrio krevet sa nekoliko ...