Ne znam šta mi se desilo! - Racconti Erotici

Ne znam šta mi se desilo!

... priča nije ni na šta nagoveštavala, dok u jednom momentu nije postavio malo dvosmileno pitanje. - “Hoćemo nešto da radimo?” i ustao je od stola. Refleksno sam krenula da se nasmešim, ali sam se u sledećem trenutku pribrala, i vratila ozbiljan izraz face.

- “Hoćemo.” Ustala sam od stola, pa krenula ka kupatilu, gde sam ga ostavila da radi svoj posao, a ja se okrenula svom. Mnogo većem, i mnogo obimnijem.

Kuhinja u džumbusu. Nisam znala odakle da krenem. Atom prašine primećujem, i jednostavno ne mogu, a da ne obrišem. Ne očistim. Ludnica u glavi, a nikako da se saberem, i malo iskuliram sa tim glupostima. Kao da me neko bičuje da radim. Samoj sebi nisam jasna. Da li sam tako navikla, ili je nešto d**go u pitanju, na to ne postoji odgovor. Tragala sam, ali nisam uspela u potrazi. To me izluđuje. Nemam mira. Ne mogu da sedim. Ne mogu da ležim. Sama sebi namećem poslove, zbog čega sam kasnije besna. Ludim. Svađala bih se. Jedva čekam da muž, ili deca dođu, pa da se pošteno izvičem na njih, dok me oni gledaju kao da nisam normalna. I nisam. Sa mnom nešto nije u redu. Definitivno!

Već treći put brišem stakla na visećoj. Šporet izglancan, da sam krenula i farbu sa njega da ljuštim. Čaše, tanjiri, viljuške, kašike. Da ne pričam. Unervozila sam se. Čak sam i pobesnela! Nemam ideju šta se dešava sa mnom! Bila sam jako ljuta! Toliko ljuta, da sam i zaboravila da nisam sama u kući! Krenula da pričam sama sa sobom! Da psujem! Da gunđam! Palim cigaru! Besno bacam onu krpu! Pojela ...

... bih je, koliko me nervira! Koliko me sve nervira! Koliko mi je svega dosta!

- “Sa kime se ti svađaš?” Trgla sam se, i izbečila, kao da sam videla duha! Stojao je nedaleko iza mene, i gledao me. Tako me je nežno gledao, da sam se pogubila. Nisam znala šta da mu odgovorim u momentu, tako da je na odgovor morao čekati par sekundi.

- “Sama sa sobom.” - “Što?” Polako mi je prilazio, kao da prilazi ranjenoj zveri. Tako sam se i osećala. Kao ranjena zver, ali koja je još uvek u stanju da ujede, ako joj se ne pristupi na pravi način.

- “Malo sam umorna. Previše umorna.” - “Od čega?” - “Od svega.” - “Da li postoji neki poseban razlog za to?” - “Ne. Jednostavno mi je dosta svega.” - “Treba ti malo promene.” - “Da.” - “Svima nam treba malo promene, ali do nje neće doći, ako ne učinimo nešto.” Gleda me direktno u oči. Ne zna u koga gleda. Ne zna da nisam naivna, i glupa žena, iako moj pogled govori d**gačije. Prošla sam sve i svašta. Mnogo muškaraca. Možda čak i previše. Čak i neke vezice sa ženama. Nisam birala. Volela sam to. Uživala u seksu. Uživala u kurcu. Davila se u njima, dok nisam odlučila da je dosta. Moj muž ni dan danas, ne zna za moju burnu prošlost. Ni dan danas ne zna da su neki od muškaraca, koje sam sretala na ulici, a koji su mi se lepo javljali, popričali sa mnom, bili bivši jebači, sa kojima sam svašta radila. Čak je i moj muž pričao sa njima. Sa jednim smo se sreli u kafiću, i popili piće. Pričali pola sata. Meni prolazi kroz glavu, kako me je rastavljao u ...