Dispečerka (istinita priča) - Racconti Erotici

Dispečerka (istinita priča)

Radio sam kao taksista. Bilo je kao 'ajde da se radi nešto dok ne dođem do boljeg posla al' tu me Bog ubi.

Tog leta moj tadašnji poslodavac, inače moj kućni prijatelj reši da otvori samostalnu firmu, u kojoj ja postanem šef. Naravno, ljudstva je falilo tako da su razgovori sa potencijalnim kolegama bili neizbežni. Jednog jutra sedim u autu i čekam vožnju kad zvoni mi mobilni, poslodavac me zove i kaže: dođi u centralu, imamo jedan razgovor za posao. Stižem u centralu, otvaram vrata očekivajući nekog lika koji ili nema pojma šta radi tu i zašto će da bude taksista (kao što ni ja nisam imao nekoliko godina ranije) ili nekog okorelog taksistu koji će na kraju mene da propituje ulice. Ali ne. Prvo što sam ugledao je bila dugačka, crna kao noć ravna kosa koja se proteže u nedogled sa stolice, skoro pa do poda. Ja naravno zabezeknut pošto na crnu dugu kosu k**am! Ulazim unutra, prilazim toj stolici a u njoj sedi anđeo prekrasnog, nežnog, nevinog lica... Ustaje da bi se pozdravila sa mnom i predstavlja mi se: ćao, ja sam Anđela. Prikladnog li imena, samo što mi ne izlete! Naravno, odmerio sam je od glave do pete... Nešto niža od mene, malo krupnija, grudi jedre i bujne, struk relativno uzak a kukovi pozamašni ali vrlo skladni, jednostavno devojka prelepe građe i još lepših oblina, krupnih plavih očiju, punih usana i biserno belih zuba. Okrenula se da uzme nešto iz torbe i tada sam video njenu guzu. Jednom rečju - fenomenalno! Predivna velika guza koja je njoj stajala kao ...

... salivena uz ostatak figure. Predstavim se i još uvek u šoku prilazim svom poslodavcu dok ga upitno gledam a on će kao iz topa "Anđa je naša nova dispečerka, cura nema iskustva ali poznaje grad tako da će lako naučiti. Ti si zadužen da joj pomogneš u svakom trenutku ako joj nešto nije jasno". I tu kreću standardna objašnjavanja šta i kako funkcioniše. Dok joj ovaj priča ja je posmatram, lepotica je upijala svaku informaciju kao sunđer dok sam ja njenu divnoću upijao pogledom ali s vremena na vreme joj uhvatih stidljivi pogled kako šara po meni. Nakon obimnog predavanja popili smo kafu i malo popričali. Saznajem da je 95. godište, da je za posao čula od dečka koji se vozi sa nama, gde živi i te neke osnovne informacije. Skontali smo se odmah, razgovarali smo najnormalnije ali ipak se videlo da joj je malo neprijatno. U suštini, skroz kul devojka ali stidljiva do krajnjih granica. Razmenismo fejsbuk profile i ja sam se vratio na ulicu... Od tog dana često sam svraćao u centralu, naravno u njenoj smeni. Opušteni razgovori sa njom ali sa velikom dozom stidljivosti, jednostavno takva je bila i tu nije bilo pomoći. Stalno smo pili kafe i ćaskali na raznorazne teme. Posle nekog vremena prebacili su je u noćnu smenu... Pošto sam ja radio samo danju, naš kontakt se sveo na dopisivanje preko mesindžera i tu jednostavno nije bilo kraja, umeli smo po celu noć da se dopisujemo na sasvim nebitne i nebulozne teme...

Nekoliko meseci kasnije, dolazi kolegina slava, Sveti Nikola. Naravno, dnevna ...