Pomoc - Racconti Erotici

Pomoc

... ga u sebi… Želela sam ga duboko i jako, ali znala sam da su to, u tom trenutku, bili samo pusti snovi.

Pokušavala sam svašta nešto tokom prethodnih noći, nameštala jastuk među noge, trljala se o koje kakve uglove nameštaja… ali sve je to bilo neugodno za moje povređeno telo pa bi me ruke ubrzo zabolele i morala bi da se vratim u krevet frustrirana i napaljena.

Nisam videla sina taj dan sve do kasno uveče kada je bilo vreme da mi da lek. Pokucao je na vrata i praktično nečujno ušao u moju sobu. Izbegavao je direktan pogled ka meni dok su mu se obrazi i uši crveneli.

Mama: “Nema te satima da me obiđeš. Jesi nešto ljut na mene?” – morala sam nekako da počnem konverzaciju.

Sin: “Ljut? Ne. Samo sam nešto umoran i… glava me malo boli.” – činilo mi se da nije bio iskren.

Mama: “Ceo dan si bio u sobi?”

Sin: “Da. Kažem ti, ne osećam se baš najbolje.”

Mama: “Pa dobro… razumem ali… šta si radio u sobi čitav dan?”

Pogledao me je samo na trenutak i ponovo skrenuo pogled. Crvenilo na njegovom licu je postajalo sve izraženije… nema sumnje da mu je bilo veoma neprijatno.

Snimala sam njegove pokrete. Ruke spuštene u krilu, pogled uperen ka podu, noge koje su bose visile sa mog kreveta. Sedeo je skučeno i delovao je još manji nego što je i bio. Ne mnogo razvijen sa veoma malo dlaka na telu, brada skoro da nije ni postojala već samo retki crni brčići. Nije bio nikakav “mačo men” ali je zračio muškošću na neki d**gačiji, prefinjeniji način.

Pre svega zahvaljujući ...

... njegovim krupnim tamnim očima i prelepim licem. Potpuno je fizički povukao na oca. Od mene je nasledio tu toplinu i umiljatost… ali fizički ne mnogo.

Ja sam bila svetle puti, smeđa, duga, kovrdžava kosa sa crvenkastim sjajem, plave svetle oči i krupnija građa. Istaknute obline, butine… prosto, bila sam jaka, stamena žena u svojim četrdesetima.

Sin: “Ništa specijalno. Bio sam u krevetu, neki film sam gledao… i tako.”

Morala sam dalje da guram razgovor u opasnijem smeru, ne razmišljajući mnogo gde će me to dovesti.

Mama: “Budi sada potpuno iskren prema meni – jel to tvoje odsustvo danas, i izbegavanje mene, jel to ima veze sa onim… što si video?”

Sada se već okrenuo ka meni i podigao obrve u čuđenju.

Sin: “Šta? …sam video? Ništa nisam…”

Mama: “Znaš na šta mislim. Kada si ušao i video me… bez…?” – navodila sam ga iako sam bila sigurna da se veoma dobro seća.

Sin: “Nisam… nisam ništa video… haljina je pokrila… nije se videlo mama, kunem se.” – govorio je panično i ubrzano… ali opet neiskreno.

Mama: “Sine, nisam ljuta. Samo želim da budeš iskren prema meni.” – sada sam se ja pravila pametna jer, iako me je video nisam tada preduzela ništa da skupim noge i opomenem ga.

Bila sam kriva čak i više od njega ali sam zahtevala da mi ne laže.

Dugo je trajala pauza tokom kojeg sam ga gledala direktno u oči.

Sin: “Dobro. Nema laži. Dakle da, video sam. Ali samo na kratko i… nisam hteo mama. Bila su otvorena vrata i nisam mogao da znam.”

Mama: “Nisam ...