Fotogenicna mama - Racconti Erotici

Fotogenicna mama

... i zdravije da tako kažem. A kako misliš mleko mama, zar nije malo rano za to?”

Podigla se veoma sporo u sedeći položaj.

Pokrila je mantilom sise koju su krenule da proviriju previše i sklonila rukom svoje plave šiške u stranu.

Neverovatno kako je izgledala lepo u očima sina, posebno što na sebi nije imala ni trunku šminke, samo kremice koje je uvek koristila.

Mama: “To sve zavisi sine. Nekada, posebno kada je prvo dete, žena može da luči mleko već u prvom tromesečju. Tako je meni bilo sa tobom. Sada ne bi trebalo to da se ponovi, i nije, ali ja sam sad već duboko u sedmom mesecu i pre par dana sam se probudila sa par kapi mleka na posteljini i preosetljivim bradavicama. Na kontroli mi je rekla doktorica da je to sasvim normalno, da ih samo mažem sa nekom specijalnom kremom i da ne brinem.”

Upijao je mamine reči, učio i začuđavao se ovim novim informacijama za koje nije znao. Sa svojih 19 godina nije imao mnogo iskustva i nije bio previše upoznat sa fiziologijom ženskog tela, posebno u “d**gom” stanju. Dok mu je pričala on je seo pored nje i odjednom osetio neki prelepi miris, miris koji nije bio ni od kremica ni od nekih d**gih preparata. Miris svežine i čistote.

Sin: “Eto ti šta je d**go stanje. A ovaj tvoj miris? Ne zameri ali, jako lepo mirišeš.”

Mama: “Da znam, to je taj bebeći miris. Svaka beba tako miriše pa se izgleda to prenosi i na mene u trudnoći. Ohoo… nemirna beba bogami. Hoćeš da osetiš?” – odvezala je veoma oprezno ogrtač kako bi se video ...

... samo deo stomaka i da se grudi ne bi oslobodile.

Ugledao je prelepi glatki stomak koji se, kao i ostatak maminog tela, sijao. Pupak je bio blago izbačen i mogao je već na samo oko da vidi koliko je beba bila okretna u tom trenutku.

Mama: “Ajde, ne boj se. Daj mi svoju ruku i samo nasloni dlan tu sa strane.” – uhvatila ga je i namestila mu ruku na levu stranu stomaka.

Sin: “Ju! Vidi malu što se bacaka. Jel je uvek ovako raspoložena.” – držao je ruku na stomaku i uživao u osećaju.

Mama: “Ma ništa me ne pitaj. Srećom uveče je mirnija pa mogu da zaspim, ali tokom dana je haos. Mada, znajući kakav si ti bio, ova beba je zlato.” – sklonio je ruku i mama se ponovo pokrila.

Sin: “Šta lupaš mama, tačno se sećam tog perioda u tvom stomaku, bio sam krajnje mirna i kulturna beba.” – smejali su se veoma glasno dok suze nisu krenule da im teku.

Mama: “Hahaha… e stvarno si lud. Znaš, nije mi bilo lako što sam krila od tebe. Bojala sam se i toga da kad saznaš istinu da ćeš se ljutiti, srećom ti si to baš zrelo prihvatio. Hvala ti još jednom.”

Sin je tada ustao sa kreveta i otišao po svoju torbicu koju je uvek nosio sa sobom. Izvadio je profesionalni fotoaparat, stavio poveći objektiv na njega i počeo da namešta određene funkcije na njemu.

Mama: “Šta je sad?”

Sin: “Pa, sad je vreme da te ipak malo “kaznim” za to što rođenom sinu nisi rekla za trudnoću.”

Mama: “Nemoj se šaliti sa tim… neću da me slikaš ovakvu… ovoliku!” – povukla je mantil niže i namestila oko grudi ...