Kada snovi postanu stvarnost - Racconti Erotici

Kada snovi postanu stvarnost

Bio je to jedan od onih dana kada mislite da vam se čini, da sanjate i da ćete se probuditi i shvatiti da je realnost nesto sasvim d**go. Posle više od godinu dana planiranja, predavanja poslu i mnogo rada i truda, danas je konačno i zvanično otvorena moja mala firma. Mada nisam bila ljubitelj velikih i pompeznih partija, bio je red da se napravi neki banket i pozovu ljudi sa kojima sam do sada sarađivala i koji će ubuduće biti moji saradnici. Voja je bio moja desna ruka, čovek u koga sam imala poverenje, savršen organizator i ostvaritelj svih mojih suludih ideja u poslu. Poznavali smo se jako dugo i dobro, dopunjavali i savršeno razumeli i bez mnogo priče. Znao je da nisam ljubitelj ovakvih događaja i da se ne snalazim baš najbolje u tome, pa je sa radosću prihvatio ulogu „domaćice zabave“ i dočekivao goste široko se osmehujući.

Stajala sam sa strane i posmatrala ljude koji su pristizali, neke sam poznavala lično, a sa mnogima od njih sam komunicirala samo putem mejla, a zapravo nisam ni znala kako izgledaju. U običnoj crnoj haljini malo iznad kolena, kose skupljene na potiljku, sa diskretnom šminkom, izgledala sam sasvim obično. Jedina neobična stvar je bila što nisam obukla gaćice. Zabavljala me pomisao na to, kako bi ljudi reagovali da znaju. Od kada sam upoznala Sašu, postala sam hrabrija i samouverenija. Na neki neobičan način uveo me je u svet kome sam, osecala sam to ceo zivot, i pripadala. Delili smo iste strasti i voleli „neobične stvari“. Bili smo svingeri i sa ...

... zadovoljstvom se prepuštali uživanjima, kada god je bilo prilike za to. Danas je kasnio, sinoć mi je rekao da je iskrslo nešto, i da će se zadržati duže na poslu. Znala sam da ne voli ovakve stvari isto koliko ni ja, ali sam isto znala da ce doći da bude pored mene, jer je znao koliko sam bila nerovzna zbog svega.

Dunja da li je moguće da si to ti? - trgao me je iz misli muški glas. Okrenula sam se i ugledala muškarca, za koga nisam bila sigurna da ga poznajem, bilo je nečega u njegovom pogledu što mi je bilo poznato. Prebirala sam po mislima, na brzinu pokušavajući da se setim ko bi mogao biti, ali nije išlo.

Izvini..., nisam sigurna da se poznajemo, puno je ljudi ..., rekla sam smeteno.

Dobro, ne zameram ti..., bilo je davno,’93. ako se dobro sećam, kada sam te zadnji put video. Sonja Milić..., sećaš se svoje najbolje d**garice iz školskih dana?

Polako mi se razmotavao film u glavi... Sonja... 18 rođendan... setila sam se, imao je isti pogled kao i tada..

Dragane..., pa da li je moguće, otkud ti ovde? - pitala sam ga.

Gospođice ili gospođo, iako se nismo videli dugo, čujemo se dosta često, od mene naručujete ambalažu.

Setila sam se mejlova koje smo razmenjivali, bio je jedan od onih saradnika koji je uvek ispoštovao sve dogovore.

E pa lepo - rekla sam sva zbunjena.

Razmenili smo par rečenica o životima koje smo živeli, složili se kako je svet mali, dok sam se u mislima vraćala u onu noć kada smo se poslednji put videli.

Bili smo klinci, slavili ...