Ovo nije normalno! - Racconti Erotici

Ovo nije normalno!

Ona je oduvek na neki način bila nezainteresovana. Ne u potpunosti, ali njena ličnost je odavala takav utisak. Nikada me nije previše ni za šta ispitivala. Čak i dok sam kao klinac od 13 godina dolazio u kasne sate kući, ona me u nekim slučajevima uopšte ne bi ni pitala gde sam bio, i zašto tako kasno dolazim kući. Bila je malo d**gačija u poređenju sa ostalim majkama, ali sam navikao na to. Nekako sam navikao na takvo njeno ponašanje, jer sam uz takvo ponašanje i odrastao. Nisam znao za d**gačije. Jedino sam mogao da zamišljam.

Detetova želja za pažnjom, i ljubavi od strane roditelja, najizraženija je u periodu odrastanja. Ako nema podrške, i iskrene brige, od deteta može svašta da se očekuje. Ovo spominjem, jer se njeno ponašanje jednim delom tako moglo protumačiti. Ona je bila tu, a i nije. Brinula je, a i nije. Za****lo ju je, a i nije. Čak sam se par puta zapitao da li me uopšte i voli, iako sam znao i video da je odgovor potvrdan. Čudno. Nepredvidivo. Vremenom postane normalno, i razumljivo.

20 godina je prošlo od mog rođenja. Život je išao nekim svojim tokom. Tati se lagano bližila penzija. Sestra je otišla na studije u Beograd, i od normalne devojke postala gradska riba koja je znala svaki splav, svaki kafić, i svaku diskoteku. Po 2 meseca se ne bi smo čuli sa njom. Mama je sa d**ge strane živela uobičajeno kao i do sad. Posao, kuća. Više kuća nego posao, jer je kao računovođa mogla da radi i od kuće. Sve što joj je trebalo je kompjuter ili lap top, tako da je ...

... većinu vremenom provodila na njima. Tako je bilo i to veče kada sam joj rekao da idem kod devojke i da ću doći kasno. Kao i uvek, delovala je kao da ni ne razmišlja o meni. Samo mi je kratko odgovorila “Dobro”. To moje kasno je bilo nekih sat vremena, koje smo proveli u svađi. Ozbiljno sam se posvađao sa devojkom, da zamalo nismo raskinuli. Pomalo sam naivan. Možda malo i više nego što smatram za sebe, a ono što mi je ogromna greška je verovanje. Previše verujem ljudima. U svakoj, čak i sitnici koja je na neki način loša, ja u svojoj glavi tražim neku vrstu opravdanja za te ljude. Čak i ako je nešto loše učinjeno meni. Ona se dopisivala sa nekim likom. Sasvim slučajno sam video kada je ušla u inbox. Nisam video ništa eksplicitno, ali je bilo sasvim dovoljno što su se dopisivali o svemu i svačemu. Čak i o meni. Žalila mu se na mene, i tražila savete. Osećao sam se kao budala, koja je do tada imala potpuno d**gačije mišljenje o toj osobi sa kojom sam više od godinu dana u vezi.

Okrenuo sam se i otišao. Nisam se ni pozdravio sa njom. Nisam znao šta da radim. Da li da završavam tu priču, ili da pređem preko tako neke stvari, preko koje sigurno neko ne bi prešao. Stotinu misli u glavi. Bes. Mržnja. Bol. Razočarenje. Sve se spojilo u jedno, da ja ne znam kako sam došao do kuće, i ne znam kako sam izdržao, a da se nisam onesvestio kada sam začuo zvuk koji me je asocirao baš na ono što sam u sledećem trenutku video!

Pušenje. Gutanje. Davljenje u kurcu. Mumlanje. Zvuk mljackanja. ...